Budite oprezni na internetu – informacije koje delite mogu presresti treća lica i zloupotrebiti ih. Izbegavajte neproverene sajtove i ne ostavljajte poverljive podatke kako biste se zaštitili od sajber kriminala.

Kako prepoznati zlonamerne sajtove i prevare: 

• Sajt vas preusmerava ili ima mnogo iskačućih reklama i lažnih tastera – to je znak za uzbunu.
• Upozorenja antivirusnog softvera ili pretraživača o opasnim sajtovima ne treba ignorisati.
• Ako primetite znakove malvera, odmah zatvorite sajt.

Česte prevare: 

• Laka zarada: Ponude s društvenih mreža za ulaganja s nerealnom dobiti.
• Lažne nagradne igre: Traže podatke kartice ili SMS kodove.

 Maliciozni mejlovi: Obaveštenja o prilivima na račun ili nasledstvu uz zahtev za vaše podatke. 

• Lažna obaveštenja o pošiljkama: Traže dodatnu uplatu za potvrdu.

Preporuke za bezbedno korišćenje interneta: 

• Koristite samo pouzdane sajtove za unos ličnih i osetljivih podataka.
• Proverite da URL počinje sa https:// za sigurnu vezu.
• Ako vam hakuju nalog na društvenoj mreži, brzo obnovite pristup i promenite lozinku.
  

Budite svesni: 

• Pretnji na internetu i koristite uređaje odgovorno kako biste ih smanjili.
• Prava na korišćenje interneta dolaze uz odgovornost za moguće posledice.
• Preuzeti sadržaji mogu nositi viruse.
• Objavljivanje ličnih podataka može ugroziti privatnost.
• Dobro razmislite pre nego što bilo šta postavite na društvene mreže!

Važno je da znate:

PaySpot nikada neće od svojih klijenata tražiti da joj dostave kredencijale za logovanje na aplikaciju, osetljive podatke o platnoj kartici, SMS aktivacione kodove i kodove za verifikaciju transakcije. PaySpot sva obaveštenja klijentima šalje isključivo preko zvaničnih kanala komunikacije.

Preduslovi za bezbedno plaćanje na Internetu

• Instalirajte i redovno ažurirajte antivirus program.
• Siguran WiFi.
• Ne koristite deljene WiFi mreže, niti mreže koje su otvorene, odnosno ne zahtevaju šifru. Pri onlajn kupovini budite na vašem kućnom Internetu ili Internetu vašeg mobilnog operatera.
• Plaćanje platnom karticom.
• Kada plaćate onlajn, uvek koristite platnu karticu koja ima sigurnosni sistem u vidu slanja SMS koda ili nekog drugog načina dodatne provere. Najbolje je da koristite platne kartice koje ste namenili isključivo za onlajn plaćanja. Nikada ne šaljite sliku kartice kako biste izvršili neko plaćanje.
• Izbegavajte posetu sumnjivim sajtovima.
• Obratite poažnju na sajtove koji se naizgled čine kao originalni, a zapravo se razlikuju u nekoliko slova ili karaktera. Posetite google.com/safe-browsing/search i ukucajte adresu sajta koji želite da proverite. Ukoliko postoji identifikovana pretnja, sajt će vas upozoriti.
• Uvek koristite poslednju verziju Internet pretraživača.

FIŠING (eng. PHISING)

Prevara u kojoj prevaranti imitiraju pouzdane entitete (banke, trgovce, državne institucije) putem elektronske komunikacije kako bi naveli žrtvu da otkrije lične podatke.

Način rada fišinga:

• Prevarant šalje e-mail koji izgleda kao da je od finansijske institucije, tražeći od žrtve da ažurira podatke.
• Žrtva klikne na link u poruci koji vodi na lažni sajt, vrlo sličan zvaničnom sajtu.
• Na lažnom sajtu, žrtva unosi korisničko ime i lozinku.
• Prevarant prikuplja podatke i koristi ih za pristup žrtvinom nalogu.
• Sredstva se prenose na račun trećeg lica, odakle ih prevarant podiže.

Fišing ne cilja samo podatke za elektronsko plaćanje – prevaranti mogu tražiti informacije o platnim karticama, PIN-ovima, ličnim kartama, pasošima i drugim poverljivim podacima, imitirajući pouzdane institucije.

Preventivne mere protiv fišinga:

• Ne otkrivajte svoju lozinku.
• Ne klikćite na nepoznate linkove iz e-mail poruka – budite sumnjičavi.
• Uporedite adresu u e-mailu sa pravom adresom institucije.
• Ne otvarajte nepoznate priloge ako sumnjate u sadržaj ili pošiljaoca.
• Ne ostavljajte lične podatke poput lozinki, brojeva kartica ili PIN-ova.
• Zapamtite: finansijske institucije nikada ne traže ove podatke putem e-maila!

KRAĐA IDENTITETA

Prevarant se lažno predstavlja kao vi kako bi podigao novac, otvorio račun, aplicirao za kredit, ili čak počinio ozbiljna krivična dela poput ucene ili trgovine ljudima.

Kako prevaranti dolaze do podataka:

• Kupovina podataka od hakera.
• Špijuniranje – gledanjem preko ramena dok unosite PIN.
• Prisluškivanje telefonskih razgovora.
• Spamovanje – slanje lažnih ponuda putem e-maila.
• Pretraga smeća – pronalaženje odbačenih dokumenata ili opreme.
• Fišing – lažne poruke u ime pouzdanih institucija.
• Hakovanje – krađa podataka iz računara ili baza.

Kako se zaštititi:

• Ne delite lične podatke nepoznatim firmama ili ljudima.
• Koristite jake lozinke i uvek se sigurno odjavite.
• Pazite da niko ne vidi vaš PIN na bankomatu.
• Prijavite gubitak kartice banci i odmah je blokirajte.
• Nestanak dokumenata prijavite policiji.

Zloupotreba platne kartice: 

Zloupotreba kartica podrazumeva krađu ili prevaru putem fizičke kartice ili podataka vezanih za nju, poput broja kartice, CVC/CVV koda i datuma isteka. Ovi podaci se koriste za neovlašćene transakcije, najčešće na internetu.

Znaci zloupotrebe kartice: 

• Kartica je ukradena ili izgubljena.
• Dobijate SMS za transakciju koju niste izvršili.
• Na računu primećujete promene koje niste napravili.
• Sumnjate da je neko saznao vaš PIN ili podatke sa kartice.
• Zloupotrebe se često dešavaju ubrzo nakon gubitka kartice – odmah obavestite svoju banku.

Preporuke: 

Kartica i PIN: 

• Ne držite PIN i karticu zajedno.
• Zaklonite tastaturu dok unosite PIN.
• Koristite biometriju (otisak prsta ili skeniranje lica) za mobilni novčanik.

Onlajn plaćanje: 

• Plaćajte samo na sajtovima sa https:// ili simbolom katanca.
• Koristite posebne kartice za internet plaćanja i držite na računu samo potrebna sredstva.
• Sigurni sajtovi zahtevaju dvostruku autentifikaciju (jednokratni kod preko SMS-a ili aplikacije).

Smanjite rizik: 

• Povežite karticu sa telefonom i plaćajte mobilnim uređajem.
• Koristite beskontaktne opcije na bankomatima i u prodavnicama. Kartica ostaje kod vas sve vreme.  

Saveti u vezi sa prevarnim porukama i lažnim ponudama

• Podaci koji se često traže u prevarama:
  • Korisničko ime, lozinka, broj telefona, aktivacioni kod iz SMS-a.
  • Broj kartice, datum važenja, CVV.
  • Zahtev za slanjem fotografije kartice ili ličnih dokumenata – ovo je siguran znak prevare.
• Opasnosti od sumnjivih poruka:
  • Otvaranje priloga ili linkova može zaraziti uređaj virusima i omogućiti krađu podataka.
• Lažne poruke od “finansijskih institucija”:
  • Prave institucije koriste isključivo svoje zvanične domene za e-mail.

Preporuke za bezbednost Vašeg mobilnog uređaja

• Vršite redovan bekap vašeg uređaja i podataka sa njega.
• Uključite šifriranje podataka (data encryption) i napravite snažne lozinke za pristup samom telefonu i aplikacijama koje koristite kako bi ste se zaštitili u slučaju gubitka ili krađe vašeg uređaja.
• Instalirajte softver za zaštitu od malvera i virusa na vaš uređaj.
• Isključujte bluetooth i wireless konekcije kada ih ne koristite.
• Kada instalirate nove aplikacije na svoj telefon, obratite pažnju na dozvole (permissions) koje tim aplikacijama omogućavaju da pristupe podacima na vašem telefonu. Instalirajte samo aplikacije koje su vam zaista neophodne.
• Redovno brišite cashe memoriju i istoriju veb pregledača (web browser) u vašem mobilnom telefonu.
• Aplikacije preuzimajte samo sa zvaničnih „prodavnica“ aplikacija (poput Google Play ili App Store).
• Redovno uklanjajte svaku aplikaciju koju ne koristite duži vremenski period.
• Ne uključujte se bez preke potrebe na javne, otvorene i nebezbedne WiFi konekcije.
• Vršite redovno ažuriranje vašeg uređaja kako biste od proizvođača primili najnovije ispravke.